Европски дан трговине људима

Обележавање 18. октобра - Европског дана борбе против трговине људима

              Трговина децом и младима је посебно сложен феномен, а школе, односно запослени у установама образовања, услед свакодневног контакта са ученицима, међу првима могу да уоче неке од знакова који указују на повећан ризик или потенцијалну укљученост ученика у неки од облика трговине људима. Благовремено откривање и препознавање фактора ризика и могућности да ученик постане део ланца трговине представља основ за правовремено реаговање и адекватну интервенцију у циљу спречавања експлоатације ученика и/или обезбеђивања адекватне подршке ученику.

Трговина људима представља најгрубљи начин кршења људских права и једно је од најтежих кривичних дела, односно један  од најсложенијих и најтежих облика насиља којима деца и млади могу да буду изложени.

Три елемента трговине људима:

1.Чин: врбовање, превоз, премештање, скривање или прихват лица

уз коришћење

2. Начин: претња или употреба силе или други облици принуде,

отмица, превара, обмана, злоупотреба положаја или рањивости,

давање или примање новца или користи да би се добио

пристанак лица које има контролу над другим лице у сврху

3. Намера: експлоатација (сексуална експлоатација, принудни рад

или услуге, ропство или поступци слични ропству, служење,

узимање органа).

НАЈЧЕШЋИ ОБЛИЦИ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

• Сексуална експлоатација - експлоатација на основу принуде на проституцију или недобровољно учешће у продукцији порнографског садржаја, бављење стриптизом и секс-туризмом.
• Радна експлоатација – искоришћавање у виду обављања кућних послова, пољопривредних радова, грађевинских радова, учешће у слабо плаћеним, опасним, тешким или сезонским пословима.
• Принудни брак – код овог вида трговине људима жртва принудно склапа брак или ступа у ванбрачну заједницу. Садржи и друге елементе трговине људима поред сексуалне експлоатације, попут принудног рада, просјачења и др. Због тога се не може сматрати нити оправдати обичајима и традицијом.
• Принудно просјачење – један од честих облика трговине децом, може да обухвата и продају предмета мање вредности или певање, прање

аутомобила и др.

• Принуда на вршење кривичних дела – жртва је приморана да врши различита кривична дела, од којих су најчешћа крађе и разбојништва.
• Трговина органима – облик трговине људима када се жртвама операцијом принудно узимају органи у циљу продаје.
• Нелегално усвојење – представља кривично дело трговине људима вођено некомерцијалним разлозима, а у неким случајевима нелегалном усвојење може довести и до експлоатације детета (када је примарни мотив усвојења детета стицање имовинске користи или експлоатација у виду просјачења, сексуалне или радне експлоатације и др).

КАКО ТРГОВЦИ ВРБУЈУ ЖРТВЕ?

• Огласи за посао на друштвеним мрежама, интернету, новинама… Послови

који се нуде у огласима су описани као примамљивији, боље плаћени и омогућују боље услове рада него у земљи у којој потенцијална жртва живи (чување деце, манекенство и сл.);

• Пословних понуда или неке друге понуде непосредно од особа које жртва

познаје или у које има поверење;

• Обмањујућих емотивних веза – нпр. младић улази у партнерску везу са девојком, задобија њено поверење и када га стекне они одлазе у другу земљу са идејом да ће започети нови живот;
• Продаје од стране породице - неке породице услед сиромаштва, а некада и верујући да тако обезбеђују бољи живот за своју децу, продају их, без размишљања да ће дете постати жртва трговине људима;
• Отмице – није превише чест начин.
• Одузимањем личних докумената у путу или кад стигну на одредиште (непознато место у земљи у којој живи жртва трговине људима или у другој страној земљи).
• Претњом насиљем, уцењивањем и манипулацијом – (физичко насиље, психолошко, сексуално и сл. Претње, уцене, манипулација су често усмерене и ка породици и блиским особама жртве).
• Изолацијом – жртве трговине људима често су закључане у становима, кућама или подрумима и под сталним су надзором трговца људима. Прати се сваки корак, излазак жртве, не дозвољава им се да ступају у контакт са непознатим људима без присуства особе која их контролише.
• Дужничко ропство – трговци људима често саопштавају жртвама како су они сносили трошкове доласка на одредиште и да жртва може да оде само уколико врати дуг бавећи се проституцијом, просјечењем и сл.
• Одвођењем из земље у другу страну земљу (непозната земља, непознавање језика и права која имају).

КО СУ ЖРТВЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА?

Било ко може постати жртва трговине људима, без обзира на пол, узраст, порекло, друштвено-економски статус, образовање и друга лична својства.

Деца свакако представљају најрањивију групу жртава трговине људима и најчешће су принуђена на сексуалну експлоатацију, прошњу, принудни рад, принудне бракове и др.

И у нашој школи ће бити обележен овај значајан датум. 

Извор: ППТ презентација“ Улога школе у заштити од тргоние људима“  коју је перипремила Станојка Урошевић, педагог и саветник спољни сарадник за заштиту од насиља; „Водич за примену ревидираних индикатора за прелиминарну идентификацију ученика који су потенцијалне жртве трговине људима“