Критеријуми оцењивања Стручног већа за разредну наставу за први циклус основног образовања и васпитања ОШ“Сава Максимовић“Мраморак

Објављено уторак, 28 децембар 2021 Аутор Љиљана Крничан

Ученици се у току школске године оцењују на следеће начине:

 

  • Писменим проверама (тестови, контролне вежбе и писмени задаци)
  • Усменом провером
  • Ангажовањем и односом према раду на настави (активност на часу, израда домаћих задатака, ангажовање у пројектима, сарадња у групи, припремљеност за час, уредност...)

 

Скала бројчаног оцењивања ученика на писменим проверама:

 

одличан (5) од  86% до 100%

врло добар (4) од 71% до 85 %

добар(3) од 51% до 70 %

довољан(2) од 35% до 50 %

недовољан (1) од 0% – 34%

 

Скала може да варира у циљу мотивисаности ученика и у завсиности од његовог постигнућа али не више од 10%.

 

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1 или ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода уз прилагођавање начина и поступка оцењивања (према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“ број 34/2019, 59/2020 и 81/2020).

 

 

 

Сврха и принципи оцењивањаученика

Члан 2.

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика, а за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева, садржаја и исхода у савладавању индивидуалног образовног плана.

Оцењивање је континуирана педагошка активност која позитивно утврђује однос према учењу и знању и подстиче мотивацију за учење.

Оцењивањем се ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, за постављање личних циљева током процеса учења, развија се систем вредности и обезбеђује се поштовање општих принципа система образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).

Принципи оцењивања, у смислу овог правилника, јесу:

1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;

2) релевантност оцењивања;

3) коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;

4) правичност у оцењивању;

5) редовност и благовременост у оцењивању;

6) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;

7) уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Формативно и сумативно оцењивање

Члан 3.

Ученик се оцењује из обавезних предмета, изборних програма, активности (пројектне наставе и слободних наставних активности) са и без модула и владања, у складу са Законом, посебним законом и овим правилником.

Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно праћење и процена напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру обавезног предмета, изборних програма, активности (пројектне наставе и слободних наставних активности) са и без модула, као и праћење владања ученика. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, изборних програма, активности са и без модула, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.

Формативне оцене се по правилу евидентирају у педагошкој документацији наставника, у складу са овим правилником и најчешће се односе на редовно праћење напретка постигнућа ученика, начин како учи, степен самосталности у раду, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима и други подаци о ученику битни за праћење.

Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта из обавезног предмета, изборних програма, активности и владања.

Оцене добијене сумативним оцењивањем у првом разреду су описне и на крају полугодишта, односно школске године исказују се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука. Оцене добијене сумативним оцењивањем у осталим разредима су по правилу бројчане.

Сумативне оцене се евидентирају у прописаној евиденцији о образовно-васпитном раду (у даљем тексту: дневник), а могу бити унете и у педагошку документацију, у складу са овим правилником.

Оцену одличан (5) добија ученик који:

− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;

− лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;

− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;

− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;

− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;

− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који:

− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;

− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;

− у довољној мери критички рaсуђуje;

− показује делимични степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик који:

− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;

− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;

− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;

− показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) добија ученик који:

− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;

− не изводи закључке који се заснивају на подацима;

− критички не рaсуђуje;

− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

 

Оцена 1, негативна оцена или еквивалент: .

Не користи или ретко користи

Нејасно или непажљиво

Врло ограничено

Ретко, ретко се састаје

Неуредано или слабо

Нема белешки

Показује потешкоће

Неактиван

Врло ограничено

Недовољно, недовољан

Неадекватно

Са закашњењем или постепено

Недостаје, оскудева у

 

 

 

Оцена 2, нешто мало изнад негативне оцене или еквивалент: 

Само користи

Покушава

Ограничено

Уз асистенцију, уз помоћ

Разнолик или некомплетан

Почиње, стартује да

Недоследан, недоследно

Нејасан или није сасвим јасан

Спор, споро се креће

Редак, тешко

 

Мало, скромно

 

Оцена 3, просечна оцена или еквивалент: 

Понекад задовољавајуће

Скоро комплетно

Приближавајуће или убрзавајуће

Користи више, скоро највише

Са нешто јасноће

Парцијално

Уз ограничену помоћ

Нешто

Повремено

Уз нешто помоћи

Развија се или поправља

Тачност

 

Оцена 4, изнад просечне оцене или еквивалент: 

Независно

Ефикасно

Брз

Користи највише

Често или редовно

Веома добро

Доследно

Јасан, концизан

Генерално

Одговарајуће

Потпуно

Тачно

Комплетно

Брзо

Способан, способност

 

Оцена 5, скоро савршена оцена или еквивалент:

Систематичан

Увек

Брзо, опсежно

Користити све

Способно, са способношћу

Доследно и тачно

Изванредно

Прецизно

Темељито и дубоко

Самостално

Одлично

Надмашујуће или превазилазеће

 

 

                                                                                                  Стручно веће за разредну наставу

Погодака: 3430