Историјат и развој школе

Мраморак првог учитеља има 1821. (био је свештеник, Вилхем Ланг)који је дошао из Немачке, за немачку наставу. Пошто је настава могла бити извођена само у приватним кућама, Ланг је 08.09.1821. предао писмени захтев Регименти у Панчеву за доделу плаца за изградњу школе и цркве. У октобру 1821. додељена су оба плаца и убрзо се приступило оснивању народне школе за српску и за румунску децу. Тако ће у Мраморку, све до 1945., постојати три наставе, а некад и три школе.

 

Када је реч о настави на српском језику, може се претпоставити да је настава започела да се одвија под патронатом Српске црквене заједнице и свештеника. Сва свештена лица су сама, или заједно са учитељима, одржавала наставу из веронауке и из других предмета и тако били духовни просветитељи српског народа у Мраморку. 1826. у Мраморак долази учитељ Стефан Томић, кога можемо сматрати првим правим учитељем српске наставе у Мраморку.

У школској 1842/43. било је 173 ђака на српској настави. Већ 1846/47. у Мраморку на српској настави има 215 ђака. Пошто нема података о румунским ђацима и наставницима, сматра се да су похађали или наставу на српском или наставу на немачком језику. Међутим, од школске 1871/72., па све до 1944. број ђака се смањивао, 1942. г, једно одељење, после тога два.

Школска зграда за српску наставу подигнута је тек 1865. недалеко од српске православне цркве. Један од српских учитеља који највише допринео афирмацији школе, развоју културе, културно-уметничких друштава у Мраморку био је Светислав Оморац. Што се тиче наставе на румунском језику, захваљујући динамичном учитељу Сави Николајевићу, већ 1924. обнавља се културни живот Румуна. Поред Саве Николајевића веома се истицао Николај Бокшан, ова два учитеља су допринела афирмацији румунске школе и културно – уметничког живота Румуна.

Године 1935. долази у Банат већи број учитеља из Румуније, а у Мраморак долази учитељ Јон Вакарелу. За време рата (1941.-1944.) у Мраморку су радиле све три школе (немачка, српска и румунска) и велика је штета што је кртајем 1944. уништена сва документација. Непосредно после рата. Школа у Мраморку је имала 500 ђака. Због колонизације, у школи су се нашли ђаци различите културе, обичаја, нишње, језика. Учитељи су углавном били из Вршца, а први учитељ из колонистичких крајева, наставник географије и историје, Миша Попадић, дошао је 1947. године.

Школске 1945/1946. прва послератна генерација завршава четвороразредну школу, затим после два разреда полажу матуру. Разредни учитељ Василије Ракиџић, а директор Божа Лазаревић. После рата, у Мраморку ради осмогодишња школа у којој постоје и одељења на румунском језику. Због досељавања људи из Централне Србије, Санџака и Црне Горе који су ималли велики број деце, било је и много ученика. Тај број се кретао и преко 1000 ђака. Осмогодишњу школу је завршила прва генерација која је пошла у први разред 1945/46. године (уписано чак 220 ђака у први разред, али је завршило свега 36, остали су напустили). То је било тзв. кружно школовање, јер се настава изводила у пет зграда. Данашња школа је изграђена 1956. године.

Број ђака се, због миграције у градове и слабог наталитета, драстично смањио (данас школа има око 300 ученика,тачније 240,) Укинута су (због незаинтересованости и малог броја деце) одељења на наставном румунском језику, али се у школи негује румунски језик, као језик националне културе.