Дан примирја у Првом светском рату

Објављено среда, 11 новембар 2020 Аутор Милош Савић

Данас, 11. новембра, обележава се Дан примирја у Првом светском рату. Дан који се у Србији од 2012. године обележава као државни празник и нерадни дан. Једанаестог новембра 1918. године Немачка је са држава чланицама савеза Антанте потписала примирје. Иако се рат званично завршио тек 28. јуна 1919, потписивањем Версајског мира, након 11. новембра 1918. године борбе више нису вођене. Зато се тај датум узима као датум завршетка Првог светског рата.  

Србија се у Првом светском рату борила међу државама победницама, међу државама чланицама савеза Антанте, заједно са Француском, Великом Британијом, Русијом, САД-ом, Румунијом... Иако Србија, након вођења два балканска рата 1912. и 1913. године, овај рат није желела, нити је за њега била спремна, она се од самог почетка сукоба нашла у његовом центру. Оптужена од Аустро-Угарске да је организовала Сарајевски атентат, у којем је Гаврило Принцип, Србин из Босне, убио аусроугарског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда, упркос чињеници да је атентат извршио аустроугарски држављанин на аустроугарској територији, Србији је рат 1914. године наметнут. У њену одбрану одмах је стала Русија, па се аустроугарско-српски сукоб ускоро проширио на читаву Европу, поставши Првим светским ратом.  Учествујући у Великом рату, како су савременици називали овај сукоб, Србија је дала велики допринос победи својих савезника. Прве победе Антанте извојевала је Србија у Церској и Колубарској бици, а њена војска је пробијајући Солунки фронт септембра 1918. године из рата избацила Бугарску и Османско царство остављајући Немачку без савезника, и тако крај рата, иако је пораз Немачке већ био известан, померила за неку годину унапред. Први светски рат српској је историји донео велика дела, славне војсковође и хероје Степу Степановића, Живојина Мишића, Милунку Савић, Момчила Гаврића... У њему је Србија исписала најславније странице своје историје, а своју победу и велике територијалне добитке њоме остварене искористила за стварање прве југословенске државе.  Али своју победу у Првом светском рату Србија је платила огромним људским жртвама. У њему је страдало око милион и 300.000 становника Србије. Процењује се да је у Првом светском рату, у сукобима са аустроугарском војском 1914. и 1915, приликом повлачења преко Албаније, на острвима Крфу и Виду, у окупираној Србији где су аустроугарски војници починили прве забележене ратне злочине над цивилним становништвом у двадесетом веку, и на Солунском фронту, три четвртине за репродукцију способног мушког становништва Србије, од 15 до 50 година, изгубило живот. По проценту настрадалих од укупног броја становника, Србија је поднела убедљиво највеће жртве од свих земаља учесница Првог светског рата. Због тога, Први светски рат представља уједно и један од најтрагичнијих и најболнијих догађаја у српској историји, а српско учешће у овом рату се често назива и њеном голготом.  Када је 2012. године Дан примирја проглашен за национални празник, установљен је и симбол српског учешћа у Великом рату. У питању је Наталијина рамонда, ендемска врста цвета, коме је, чак и када је потпуно осушен, довољна и кап воде да поново оживи. Због тога је и изабран као симбол страдања српске државе у Првом светском рату, и њеног потоњег васкрса.

 

Погодака: 46